|
Unikati njegove firme
krase aerodrom ,,Orli", metro, trg kod Ajfelove kule...
Foto galerija - SGS (1986 - 2009)
Pre četiri
decenije, devetnaestogodišnji Predrag Jovanović iz Sedlara, po završenom
kovačkom zanatu, otišao je u Pariz da obiđe oca Živka. Nije ni slutio da
će ostati do danas i da će svojim rukotvorevinama ukrašavati glavni grad
Francuske.
Živko, glava jedne od najsiromašnijih porodica u Sedlaru, po ugledu na
brojne Resavce, krajem šezdesetih prošlog veka našao se u Parizu. Posle
pet godina danonoćnog rada u tuđini, vratio se u Sedlare da brine o
domaćinstvu, zadovoljan što je zaradio nešto novca, a sina Predraga je
ostavio da se sam snalazi u Gradu svetlosti.
-U nepoznatom gradu, bez znanja jezika i stalnog zaposlenja, prihvatio
sam bilo kakav posao- priča Predrag. –Zadovoljan sam bio kad bi mi se
našlo desetak franaka u džepu, ili kada za mesec dana zaradim za noćenje
u sobici sa jednim krevetom.
Radio je petnaestak godina sve što stigne, a onda je odlučio da, sa sto
franaka u džepu, otvori svoju kovačko-bravarsku radnju:
-U jednoj dotrajaloj garaži, u prigradskoj pariskoj opštini Survije, tri
godine izrađivao sam gvozdene kapije, ograde i stepenice. Vremenom sam
širio posao, povećavao poslovni prostor i počeo sa zapošljavanjem
radnika.
Danas je njegov sin Kristijan generalni direktor firme ,,SGS", sa halom
od 2 000 kvadrata i 35 zaposlenih. Njihov godišnji promet je i do pet
miliona evra.
-Pravimo od metala sve što drugi ne mogu- diči se Predrag, pokazujući
luksuzni katalog.
Njihovi kiosci nalaze se na aerodromu ,,Orli", ispred Ajfelovog tornja i
na ulazima u pariski metro, čije stanice oprema ukrasnim metalima.
Posebno mesto zauzimaju unikatne ograde, vrata, spiralna stepeništa i
drugi proizvodi od kovanog gvožđa, koje u ateljeu ,,SGS" dizajnira ekipa
stručnjaka, po Predragovoj ideji.:
-Pri ugovaranju posla saslušam kupca koji ima svoje skice, a onda mu
predložim rešenje. U devedeset odsto slučajeva prihvate moju verziju.
Njegovu kancelariju krase brojna priznanja. Najdraža su mu, veli,
dodeljena za najbolje regionalno preduzeće, najbolji dizajn, za
sigurnost i zaštitu radnika:
-Pre tri godine Nacionalna banka Francuske proglasila je ,,SGS" za
najbolje preduzeće u metalskoj industriji, u pogledu redovnog izmirenja
poreza, isplata i najvećih zarada zaposlenih- kaže Predrag.
Nedavno je bio na prijemu za ugledne privrednike u pariskom Senatu:
-To je, do sada, za mene najveće priznanje.
Donator svog sela
Retke dane odmora
Predrag Jovanović provodi u velelepnoj vili na Azurnoj obali, kod Nice,
sa suprugom Brankom, ćerkom, sinom i unukom, ali ne zaboravlja ni rodno
Sedlare. A, kad krene u Srbiju, ne stiže praznih šaka:
-Dao sam selu, do sada, 7 500 evra za crkvenu ogradu i mesnu ambulantu-
kaže Predrag. Prošle nedelje svratio je do mesne škole i dao novac za
kupovinu 520 knjiga za biblioteku.
Kapija za Putina
Iz radionice
,,SGS" Predraga Jovanovića put Rusije je otpremljena jedna unikatna
kovana ograda, zvanično namenjena ,,jednoj državnoj instituciji u
Moskvi". Ovaj rad dizajnirao je jedan od najboljih stručnjaka u
Francuskoj, a do Jovanovića je stigla, doduše nezvanična, informacija da
je tom ogradom ukrašena rezidencija ruskog premijera Vladimira Putina.
Gojko M. Zorić
(,,Večernje novosti", 27. decembar 2008)
Predrag Jovanović iz
Sedlara
DOPUNIO ŠKOLSKU BIBLIOTEKU
Predrag Jovanović
iz Sedlara završio je osmogodišnju školu u svom selu školske 1966/67.
godine kod razrednog starešine Čedomira Živojinovića zajedno sa još 35
učenika i učenica, a zatim se poput drugih Resavaca otisnuo u ,,beli
svet"- gde bi nego u Francusku, u Pariz, gde i danas ima najviše
Resavaca.
Jovanović se prvih godina boravka u Parizu nije libio da tamo radi razne
poslove fizičkog radnika i kada je zaradio i uštedeo nešto više para,
uspeo je da najpre otvori malu metalsku radionicu (još kao dečak u
Sedlaru je imao sklonost ka metalu) koja je vremenom prerasla u pravu
fabriku metalne galanterije sa tridesetak radnika. Danas, uglavnom
proizvodi ukrasne metalne ograde i kapije i nema problema sa plasmanom
svoje robe.
Predrag Jovanović je u Sedlaru sagradio novu kuću u centru sela. Dosta
retko posećuje svoj zavičaj- uglavnom jednom godišnje. Kada je nedavno
boravio u Sedlaru, setio se da poseti i svoju nekadašnju školu koja
skoro pola veka nosi ime nezaboravnog srpskog pesnika Branka Radičevića.
-Predrag nas je prijatno iznenadio- u vidu svoje donacije dao nam je
novčani prilog za koji smo kupili više od pet stotina novih knjiga za
našu školsku biblioteku i na tome smo mu veoma zahvalni, kaže sadašnji
direktor Osnovne škole ,,Branko Radičević" Miroslav Jovanović.
Rastko Živanović
(,,Novi put", 21. januar 2009) |
.JPG)