Selo Sedlare, opština Svilajnac

"Ratar" - ZAMLJORADNIČKA ZADRUGA SEDLARE 1898.-2007.

  Osam odsto ukupnog prošlogodišnjeg prihoda zadrugarstva Srbije ,,pada’’ ili ,,nosi’’ Zemljoradnička zadruga ,,Ratar’’. Ukupan prihod vredan 1,7 miliona evra. Zadruga je potrebna ,,sitnima’’.

  Zadrugarstvo je u Sedlaru, ovom selu svilajnačke opštine, počelo pre ravno 109 godina, a sa uspehom to traje do danas. Reč je naime o zadruzi ,,Sedlarskoj’’, odnosno zemljoradničkoj, jednoj od najstarijih u Srbiji, osnovanoj daleke 1898. godine.
  Prema sačuvanim dokumentima iz 1904. godine Zadruga Sedlarska je šest godina po osnivanju imala 92 zadrugara, 88 zemljoradnika, jednog zanatliju i dvojicu ostalih zanatlija. Ostalo je zabeleženo da je samo njih 30 bilo pismeno. Inače, Zadruga Sedlarska je 1954. godine promenila ime u Zemljoradničku zadrugu Sedlare a uporedo sa njom godinu dana kasnije osnovano je i Poljoprivredno preduzeće ,,Ratar’’. Krajem 70-ih godina prošlog veka ove dve poljoprivredne organizacije udruživanjem su formirale zemljoradničku zadrugu ,,Ratar’’- kazuje Miodrag Stajić, direktor ove najuglednije zemljoradničke zadruge u centralnom delu naše zemlje.
Zemljoradnička zadruga ,,Ratar’’ inače, obezbeđuje tovni materijal i hranu, a zemljoradnici u svojim objektima tove svinje gde po završetku ciklusa naplaćuju svoj rad. Obezbeđenje tovnog materijala, kukuruza i komponenti za proizvodnju hrane obezbeđuje se delom sa područja Zadruge, a delom iz cele Srbije. Uspešno poslovanje Zadruga ostvaruje zahvaljujući i saradnji sa Skupštinom opštine Svilajnac, zatim Zadružnim savezom Srbije, Regionalnom privrednom komorom u Kragujevcu, ,,Juhorom’’ u Jagodini, ,,Big Bulom’’ u Bačincima, Veterinarskom stanicom u Sedlaru i Svilajncu i sa drugim subjektima.
  Mi posedujemo sopstveni mašinski park koji podmiruje vlastite potrebe. Posle vraćanja zemlje ranijim vlasnicima od oko 400 hektara, Zadruga na 50 hektara koja su joj ostala i uz zakup oko 50 hektara proizvodi silažu za tov junadi. Na tih 100 hektara imamo 60 silažnog kukuruza, 30 hektara pšenice i 10 hektara ječma. Da bi se samo ovaj plodored zadovoljio, pšenicu sejemo zbog slame za junad jer imamo farmu junadi kapaciteta 500 komada u turnusu- ističe Stajić, uz ukazivanje da Zadruga ima 50 stalno zaposlenih radnika i 43 zadrugara.
  U Pomoravlju i Šumadiji smo najveća zadruga. Pokušavamo da budemo nosilac poljoprivredne proizvodnje i nosilac kooperativnih odnosa na selu. Ali, događa se u agraru nešto čudno i u zadrugarstvu takođe. Danas svi pričamo o agraru kao o nekom sistemu vrednosti, nečemu što treba da zaposli radnu snagu, o izvoznom motou, što bi trebalo da budemo. Ali, ne dopada mi se kako je organizovan Zadružni savez, jer to što smo želeli ne možemo da ostvarimo. Ministarstvo poljoprivrede je priča za sebe, a savez u Pomoravlju je postao mesto ličnog trvenja. To govorim da bih naglasio kako nama u Zadruzi, ni od kuda nema pomoći- rezignirano kaže Stajić.
  Kaže da nisu tražili finansijsku pomoć, ali su tražili razumevanje koje nisu dobili.
Mi smo prepušteni da radimo kako možemo i kako se organizujemo. Gledamo kako to rade drugi, u Evropi. Ne možemo da budemo socijalistička firma jer se ne ponašamo i ne delujemo tako, već drugačije. Svi ti uslovi koji su uticali doveli su do toga da veliki broj zadruga nestane, da budu likvidirane- navodi on.
Inače, finansijsko poslovanje neprekidno beleži dobre rezultate. Od osnivanja do danas naš tekući račun nikada nije bio u blokadi. To je ono što nam služi na čast i što stvara poverenje kod naših seljaka. Veoma razvijen vid saradnje imamo sa zemljoradnicima koji uslužno tove svinje- kaže on.
  Imamo još jedan vid saradnje sa zemljoradnicima jer im dajemo prasad i hranu, a oni nama utovljene svinje, znači oni dobijaju nadoknadu za svoj rad. Vezali smo tako petnaestak domaćinstava kapaciteta od 30 do 150 komada po domaćinstvu. Imamo oko 800 jednovremeno gajenih tovljenika- navodi on.
  Međutim, raspon između cene mesa u prodavnicama i žive mere, izgleda da ne interesuje nikog osim nas i ljude koji su sa nama- priča Stajić, ističući da su pre 2-3 godine ,,zatvarali’’ potrebe ,,Juhora’’ sa 12 odsto, a ,,Big Bula’’ i ,,Mesokombinata’’ iz Leskovca istim tim količinama.
  On još ističe da su njegove farme otvorenog tipa, da kupuju prasad i hranu, kao i da imaju proizvodnju hrane od 15 tona dnevno. Kod junadi je isto slobodan tov. Imaju i ženskih grla krupne stoke, gde je bilo prošle godine 150 izvezenih junica u Italiju, tržištu na kome se treba dokazati. Ove godine, kaže, taj broj će biti i veći. Gaje isključivo ,,simentalca’’.
  Vrednost tih obrtnih sredstava kreće se oko 50 do 60 miliona dinara. Para ipak nema dovoljno, teško se naplaćuje. Poslovanje je uspešno, a očekujemo da će tako biti i u narednih sto godina, jer će zadruga uvek postojati, posebno zbog onih koji neznaju kako da plasiraju mali tržni višak koji poseduju. Zadruga je potrebna i onima koji će doći da uzmu dva džaka ,,veštaka’’, zadruge su i osnovane zbog tih ,,malih’’, zbog onih koje treba kreditirati, poštenih ,,malih’’, i na tom principu mi i radimo i postojimo- tvrdi Stajić.

  Zadruga je najveći proizvođač mesa na području Šumadije i Pomoravlja jer poseduje farmu za tov svinja kapaciteta 15 000 tovljenika godišnje (sa 70 odsto popunjenosti kapaciteta) i farmu za tov junadi kapaciteta hiljadu komada godišnje. Hranu za tov obezbeđuje, odnosno proizvodi u sopstvenoj Fabrici stočne hrane kapaciteta 100 000 tona hraniva godišnje.

(,,Agrar’’, magazin zemljoradničkog zadrugarstva i dobrih domaćina, april 2007.)

  Država Srbija priprema donošenje novog zakona o zadružnim društvima zagovarajući pritom kako se kaže principe zadrugarstva u Evropskoj uniji. Ti principi zasnovani su na servisiranju zadrugara kroz nabavku kreditiranju zadrugara kroz nabavku jeftinog repromaterijala, zatim korišćenje mehanizacije, kreditiranje, stručnu pomoć i bolji pristup tržištu. Kratko istorijsko pamćenje i negativni prizvuk pojma kolektivno i zadružno zarad iskustava iz perioda ’45-’90-a kao da su sprečili autore našeg zakon kao i opšte nadležne za razvoj domaće poljoprivrede da se prisete kako i na ovim prostorima zemljoradničke zadruge postoje kojih stotinu i kusur godina i pritom funkcionišu upravo na gore pomenutim principima koji se sada ekskluzivno pripisuju EU. No, to je tema za neku drugu priliku. Ekipa emisije ,,Domaćin’’ međutim, na tu i takvu tradiciju podseća na primeru Zemljoradničke zadruge ,,Ratar’’ u Sedlaru, selu na sredokraći između Svilajnca i Despotovca, zadruge koja postoji od 1898. godine. Dokumenta svedoče da je ova zadruga 1904-e, šest godina po osnivanju, brojala 92 zadrugara, i to 88 zemljoradnika, jednog zanatliju i dvojicu ostalih. Ostalo je zabeleženo i da je samo 50 zadrugara bilo pismeno. Od tada pa sve do danas zadruga se prilagođavala istorijskim okvirima, ali je sve vreme uspešno radila. Dakle, Zemljoradnička zadruga ,,Ratar’’ iz Sedlara danas...
Zadruga ipak posluje uspešno i u ovo, da tako kažemo vreme tranzicije, snašli ste se?
Generalni direktor Miodrag - Miša Stajić:
-Uspeli smo da se snađemo zahvaljujući radu, štednji i ostalim uslovima koji su prisutni u ovoj našoj sredini.
Šta to sve sada radite, čime se sve bavite?
-Zadruga se trenutno bavi proizvodnjom tova svinja i tova junadi, ratarskom proizvodnjom, proizvodnom saradnjom sa selom i pružanjem usluga zemljoradnicima ovog područja.
Koje su to količine, koje su to brojke?
-Brojke su na godišnjem nivou negde proizvodnja oko 15 000 komada utovljenih svinja i oko 1 200 do 1 300 utovljenih junadi. Pored toga, imamo i otkup poljoprivrednih proizvoda u smislu utovljenih svinja, utovljenih junadi, pšenice, ječma, kukuruza, otkupa mleka, itd. Ujedno pružamo usluge zemljoradnicima putem obezbeđenja semenskog materijala, đubriva, drugih sredstava, kombajniranjem pšenice i drugim načinima usluga koje smo u prilici da im ponudimo.
Tamo negde do kraja osamdesetih godina raspolagalo se i sa dosta zemlje, i sa dosta mehanizacije, šta je sad ostalo?
-Onda smo bili velika firma, danas to nismo. Tada imali oko 600 ha obradivih površina, danas imamo oko 60. Tada smo imali veliku proizvodnju, danas je ona svedena na ovaj nivo o kome sam malopre pričao. Zadruga trenutno ima 60 ha svoje zemlje i od 30 do 40 ha uzimamo u zakup. Na tim površinama vrši se setva pšenice i kukuruza, pšenice zbog plodoreda i zbog slame za junad, a kukuruz isključivo za proizvodnju silaže za tov junadi.
Sve ovo podrazumeva i finansijski napor, treba preživeti svaki mesec, zaokružiti godinu. Kako je s parama?
-S parama je vrlo teško, trenutno nemamo kredite, nikome ne dugujemo, naša potraživanja su trenutno od 15 do 20 miliona dinara i sa ovom proizvodnjom koju imamo uspevamo da zaokružimo ciklus i da poslujemo uspešno.
Šta je sa podsticajima države ovoj vrsti proizvodnje, ima li toga?
-Država nam ne pomaže, možda nam daje neku vrstu moralne podrške, kao što nas i svi drugi moralno podržavaju, ali ne i novčano ili na neki drugi način.
Što se kaže narodski ,,u se i u svoj rad"?
-Upravo tako. Međutim, zadruge kao zadruge su predviđene da pružaju usluge zemljoradnicima svog poslovnog područja i da vrše otkup poljoprivrednih proizvoda, a ujedno i da ustupaju ili prodaju repromaterijal. Velikom proizvođaču zadruga nije potrebna, međutim potrebna je onim malim koji imaju određene tržne viškove koje ne mogu da plasiraju drugde. Zadruga ima dugogodišnju tradiciju, postoji 108 godina, stekla je poverenje ljudi iz okoline koji sarađuju sa njom.
Drugim rečima, mislite da tamo gde ima malih proizvođača, zadruge mogu da opstanu?
-U svakom slučaju, zadruge upravo u odnosu na njih svoju proizvodnju i svoj rad organizuju. Zadruga je organizovana zbog ljudi koji se bave proizvodnjom na selu.
Projektovani kapacitet- tovili ste svinje oko 15 000 godišnje. Koliko je to u turnusu?
-Oko 6 000 komada, jer 2,5 turnusa isporučimo u toku godine, s tim što ostane vremena da se objekti pripreme, operu, dezinfikuju. Smanjili smo kapacitet delimično zbog broja grla u boksu da bi bilo više prostora, tako da oko 1 000 komada od projektovanog kapaciteta manje isporučujemo na godišnjem nivou.
Nemate svoje prasadi, opredeljujete se za to da do prasadi dolazite na tržištu. Kakvo jet u stanje?
-Stanje na tržištu je trenutno pozitivno jer ima dovoljno prasadi. Cena je do sada bila visoka, čak previsoka, nekih 170 dinara po kilogramu, dok smo mi utovljene svinje prodavali po 80 ili 85 dinara. Sada se situacija menja pa cena prasadi stagnira i opada, a cena svinja raste, tako da se nadam da će u avgustu ili septembru biti maksimalna cena utovljenih svinja. Pripremili smo se za taj period jer smo uneli dosta mladih prasadi za vreme u koje će stići za klanje.
Kome isporučujete svinje?
-"Juhoru" 150 do 200 komada nedeljno i ,,Big Bullu" 50 do 70 komada. Osim toga, utovljene svinje uzimaju i manje klanice, a to je oko 50 komada nedeljno.
Kako ide sa naplatom?
-Potraživanja su nam velika, naplaćuje se teško, čekamo od 60 do 90 dana na naplatu prodatih proizvoda.
Ipak se ova vrsta proizvodnje isplati?
-Isplati se, ali teško je.
I pored ovolikih kapaciteta za tov svinja, deo posla mora da se obavlja u kooperaciji sa seljacima?
-Radimo 20 godina unazad sa zemljoradnicima, stočarima koji taj posao umeju da rade. Mi im obezbeđujemo Prasad i hranu, vakcinaciju, a rad je njihov. Prosečno imamo u turnusu oko 1 000 do 1 200 komada, što na godišnjem nivou prebaci cifru od 4 000 komada. Oni to rade uspešno, znaju, kvalitet tih svinja se ne razlikuje od kvaliteta naših svinja jer su ista prasad, hrana je ista, isti su i uslovi držanja, jedina razlika je u tome što su jedinice koje se njima bave manje. Pogotovo zimi, jer su naša tovilišta velika, onda se pojavljuje nedostatak prasadi ili u određenim periodima kada nema prasadi a hladno je vreme, kao i kada ima viška, onda tu prasad dajemo njima da ih tove.
Tov junadi takođe je jedan od vidova delatnosti Zadruge?
-Farma za tov junadi je otvorena 1991. godine i do sada uspešno radi. Imamo dva objekta, u jednom su muška junad, u drugom ženska namenjena isključivo izvozu, mada se i od muških određeni broj junadi izvozi, sve u zavisnosti od kupca koji je u datom trenutku spreman da plati cenu naših junadi. To su kvalitetna junad simentalske rase u mlađem dobu težine 550 do 570 kg, sa lepim, najlepšim mesom roze boje.
Tržište junadi je ipak, čini se, malo stabilnije od tržišta svinja?
-Da, zato što junadi ima manje nego svinja, zato što junad ne mogu brzo da se obnove kao što je to slučaj kod svinja. Treba da prođe nekoliko godina da bi se došlo do prvog teleta, a onda sledećeg, itd. Pre nekoliko dana su dolazili predstavnici firme iz Izraela koji žele da kupuju junad od nas. Videli su stoku na farmi i način ishrane i zadovoljni su kvalitetom. Očekujem da ćemo saradnju realizovati u toku narednih meseci.
I pored uslova, kvaliteta, činjenice da ova stoka može da ima ,,prođu" na tržištu, nešto nedostaje. Čini se da nedostaje podsticaj države za veći izvoz?
-Država ne ulaže u proizvodnju stoke. Raspolažemo samo sa sredstvima Zadruge i u zavisnosti od situacije opredeljujemo proizvodnju- da li ćemo imati više junadi ili više svinja.
Čak i tamo gde može da bude više izvoza nije urađeno dovoljno da bi se to moglo izvesti?
-80-90 % naše junadi može da ide u izvoz, međutim u nemogućnosti smo da sami tako nešto uradimo, nemamo uslova i veću proizvodnju da bi o nama više čuli.
Ova Zadruga, u svakom slučaju, ima uslova i za smeštaj, i za tov, i što se tiče kvalitetne hrane zatov?
-Imamo i kadrove, ljude koji tu rade 20 i 30 godina, a neko i 40 godina, tako da znamo da radimo ovaj posao.

(emitovano na kragujevačkom ,,Kanalu D" 23. jula 2006.)

  Zemljoradnička zadruga ,,Ratar'' iz Sedlaraa je nastala 1979. godine udruživanjem mesne Zemljoradničke zadruge (osnovane davne 1898. godine) i Poljoprivrednog preduzeća ,,Ratar'' (osnovanog 1955. godine) i obe firme su se bavile skoro istim poslovima- saradnjom sa zemljoradnicima kroz kooperativne odnose i razvijanjem sopstvene ratarske i stočarske proizvodnje na svojoj ekonomiji.
  U periodu realizacije čuvenog ,,Zelenog plana'' zadruga je mnogim poljoprivrednicima pomogla da nabave traktore i drugu mehanizaciju a imala je i 160 udruženih zemljoradnika iz desetak sela Donje Resave koja gravitiraju zadruzi. U to vreme zadruga se uglavnom bavila otkupom od stočara 35.000 komada svinja, 20.000 komada utovljene junadi, oko 300 vagona pšenice i milion litara mleka godišnje a svojim udruženim zemljoradnicima isporučivala je po 250 vagona veštačkog đubriva, 20 vagona semenskog materijala, dovoljne količine zaštitnih sredstava i dr.
  Zahvaljujući nekim povoljnim društvenim okolnostima i pravilno vođenoj poslovnoj politici, ,,Ratar'' je izgradio farmu za tov svinja kapaciteta 10 hiljada tovljenika godišnje i farmu za tov junadi kapaciteta hiljadu komada godišnje, silos kapaciteta 250 vagona, fabriku stočne hrane kapaciteta 10 hiljada tona hraniva a obezbeđen je i mašinski park kojim su zadovoljavane sopstvene potrebe.
  U vreme kada su doneti propisi o povraćaju zemljišta ranijim vlasnicima zadruga je morala da vrati oko 400 hektara plodnih oranica- ostalo joj je svega 50 hektara (uzima još toliko pod zakup da bi proizvodila silažu za tov junadi) ali je nastavila saradnju sa poljoprivrednim proizvođačima koja je i danas na zavidnom nivou.
  Danas se mnoge zadruge nalaze u teškoćama, nije mali broj onih koje su se ugasile a neke od njih pretvorile su se u nešto što uopšte ne liči na nekadašnje zadruge- bave se ili nekom sitnom trgovinom ili nečim drugim što nema nikakve veze sa poljoprivredom. Za razliku od njih ,,Ratar’’ iz ovog resavskog sela- ide napred!
  Danas na farmama ,,Ratara’’ tovi se 2.500 svinja i 340 junadi, tu je još 1.200 svinja kod stočara na selu kojima firma obezbeđuje prasad i stočnu hranu a stočari vrše uslužni tov za potrebe zadruge (i pod njenim nadzorom) i ostvaruje lepe prihode.
  Kao i ranijih godina zadruga i sada obavlja od poljoprivrednih proizvođača otkup utovljenih svinja, utovljene junadi i ratarske kulture obezbeđujući im blagovremeno stočnu hranu, semenski materijal, veštačko đubrivo i sve što im je potrebno za kontinuiranu proizvodnju.
  Iako su se promenili društveni uslovi, danas je sedlarska zadruga organizovana tako da posluje po principima i standardima koji važe u zadrugarstvu zapadne Evrope, proizvodnja na farmama je poluautomatizovana i ne zaostaje za proizvodnjom u razvijenim zapadnoevropskim zemljama. U ishrani stoke koriste se isključivo domaće komponente za proizvodnju, uz to ekološki ispravne, a tradicija i iskustvo su garancija kvaliteta proizvoda koji su veoma cenjeni na tržištu i u zemlji i u inostranstvu.
  Da bismo održali stečeni ugled i mogli da napredujemo negujemo saradnju sa Skupštinom opštine Svilajnac, sa Zadružnim savezom Srbije i sa Regionalnom privrednom komorom iz Kragujevca- kaže direktor ,,Ratara’’ Miodrag Miša Stajić. –Naravno, tu spada i stalna saradnja sa uspešnim firmama koje imaju velike preradne kapacitete kao što su ,,Juhor’’ iz Jagodine, pa ,,BIG BULL’’ iz Bačinaca i Mlekara ,,Mladost’’ iz Kragujevca a sveukupna proizvodnja nam je pod nadzorom specijalističkih institucija iz Jagodine i Beograda.
  Zahvaljujući pre svega kvalitetu i obimu proizvodnje, ,,Ratar’’ iz Sedlara je godinama dobitnik brojnih priznanja na raznim sajmovima, izložbama i drugim manifestacijama, počev od opštinskog pa do republičkog nivoa. Poslednje priznanje stiglo je pre dvadesetak dana i to na predlog Zadružnog saveza Srbije- Povelja i zlatnik ,,Kapetan Miša Anastasijević 1803-1885’’ za najbolje postignute rezultate u agraru na području koje pokriva Regionalna privredna komora iz Kragujevca.

Nedeljnik ,,Novi put'' od 2. avgusta 2006.
R. Živanović

  Zemljoradnička zadruga ,,Ratar" Sedlare jedna je od najstarijih u Srbiji. Od osnivanja 1898. godine do danas posluje bez prekida i gubitaka. Svoju aktivnost obavlja u desetak sela opštine Svilajnac (Troponju, Subotici, Roandi, Đurincu, Roćevcu, Kupinovcu, Sedlaru i dr.). Bavi se tovom svinja i junadi na svojim farmama i ostvaruje dobre kooperativne odnose sa poljoprivrednicima. U okviru sopstvene proizvodnje, ,,Ratar’’ ima farmu svinja kapaciteta 15. 000 komada i farmu junadi kapaciteta 1. 500 komada na godišnjem nivou. Popunjenost farmi je između 80 i 90 odsto. Raspolaže sopstvenom fabrikom stočne hrane u kojoj se godišnje proizvodi od 300 do 500 vagona koncentrata.
  U posedu ,,Ratara’’ je 80 ha poljoprivrednog zemljišta, a zakupljuje još 20 ha na kome su zasejani pšenica i kukuruz. Zadruga kooperantima obezbeđuje repro i semenski materijal. Proizvođači obezbeđuju ishranu, negu i zaštitu. ,,Ratar" otkupljuje utovljenu junad i svinje, prasad, mleko, pšenicu, detelinu, kukuruz i ostale poljoprivredne proizvode: -Zemljoradnici svoje tržišne viškove mogu da prodaju zadruzi i da ih naplate, jer tradicija našeg pozitivnog poslovanja je preporuka ljudima da nam veruju i da sarađujemo na obostrano zadovoljstvo. Mi obezbeđujemo dalji plasman tako da mogu dobro da zarade. Rok isplate potraživanja u zavisnosti je od vrste proizvoda i kreće se od sedam do dvadeset dana- kaže direktor ove zadruge Miodrag Stajić i dodaje: -Cilj zadrugarstva u ,,Rataru’’ je pomoć i saradnja sa poljoprivrednim proizvođačima.
  Saradnju na zavidnom nivou ova zadruga ostvaruje sa Zadružnim savezom Srbije, Regionalnom privrednom komorom u Kragujevcu, Institutom za stočarstvo, Institutom za primenu nauke u poljoprivredi, Veterinarsko-specijalističkim institutom iz Jagodine, Poljoprivredno-veterinarskom školom u Svilajncu, Veterinarskom stanicom u Svilajncu, i drugima. –Primenjujemo najnovija naučna dostignuća u proizvodnji, zahvaljujući tome što imamo stručnu radnu snagu i što su naši objekti automatizovani ili poluautomatizovani, tako da mali broj radnika može da opsluži veliki broj grla stoke. Ishrana je automatizovana, imamo prirodan pad vode tako da je imamo u dovoljnim količinama, fabrika stočne hrane funkcioniše tako što prenos vršimo putem kontejnera pa linija ishrane teče besprekorno. Što se tiče izđubravanja, spadamo u ekološke farme. Većina farmi otpadne vode usmerava u vodotokove, a mi smo pre nekoliko godina izgradili dve lagune svaku površine 50 do 60 ari pa se otpadne vode ulivaju u lagune; kad se jedna napuni, onda se sistemom preusmere u drugu- objašnjava direktor Stajić.
  ,,Ratar’’ sarađuje i sa Mlekarom ,,Mladost" u Kragujevcu (ova saradnja traje decenijama), ,,Žitoproduktom" iz Kragujevca, međutim klanice ,,Juhor’’ iz Jagodine i ,,Big Bul’’ iz Bačinaca kod Šida su njegovi glavni kupci. Naplata potraživanja je jedan od problema, pogotovu od uvođenja PDV-a, jer porez plaća mesečno, a svoje proizvode naplaćuje na 45 do 60 dana.
  Prema podacima ,,Glombart biznis rejtinga’’, ova zadruga je u rangu svojih delatnosti u Srbiji, po rejtingu kredibiliteta na osmom mestu u Srbiji, što znači da ima samo sedam većih proizvođača stoke na teritoriji cele Srbije od nje. Takođe, ona je ispod hiljaditog mesta od ukupnog broja po rangu u privredi u kojoj ima 75. 300 privrednih preduzeća koja mogu da se legitimišu i koja rade.
  ,,Ratar’’ je najbolja zadruga u regionu Šumadije i Pomoravlja koji pokriva Regionalna privredna komora Kragujevca i Zadružni savez u Jagodini. Nikada nije poslovao sa gubitkom, uvek je ostvarivao pozitivne rezultate, nema problema u okviru proizvodnje, nema većih problema u okviru naplate potraživanja i nema problema u okviru plasmana svojih proizvoda- navodi direktor Stajić i nastavlja: - ,,Ratar’’ radi po zadružnim principima po kojima posluju zadruge u zemljama Zapadne Evrope. Ne treba se bojati zadruga, one su tu da pomognu, da organizuju proizvodnju i da kupe višak poljoprivrednih proizvoda po utvrđenim cenama, a ne po principima neorganizovanog tržišta, tako da ljudi veruju zadruzi. Uvek ima problema, ali oni se prevazilaze slogom, radom i dobrom poslovnom politikom.

V.S.

Za ovaj tekst korišćeni su delovi iz emisije emitovane na radiju ,,S-94’’ u utorak 9. avgusta 2005. Gost u studiju bio je direktor Zemljoradničke zadruge ,,Ratar’’ Sedlare Miodrag Stajić, a voditelj Nebojša Savić.

  ZADRUGA SEDLARSKA, odnosno Zemljoradnička zadruga Sedlare, jedna je od najstarijih zadruga u Srbiji, osnovana je 1898. godine.
  Prema sačuvanim dokumentima iz 1904. godine, Zadruga Sedlarska je šest godina po osnivanju imala 92 zadrugara: 88 zemljoradnika, jednog zanatliju i dvojicu ostalih zanimanja. Ostalo je zabeleženo da je samo njih 30 bilo pismeno.
  Po popisu iz 1904. godine, Zadruga je imala 59 dinara u novcu, 71 dinar u pozajmicama, imovina je bila vredna 6.914 dinara, a vrednost nameštaja i pribora bila je 165 dinara.
  Rezervnom fondu, stalnom štednom fondu i dečjem fondu, Zadruga je ukupno dugovala 7.446 dinara.
  Zadruga Sedlarska 1954. godine promenila je ime u Zemljoradnička zadruga Sedlare. Uporedo sa Zadrugom, 1955. godine osnovano je i Poljoprivredno preduzeće ,,Ratar".
  1979. godine ove dve poljoprivredne organizacije su udruživanjem formirale Zemljoradničku zadrugu "Ratar".
U periodu od 1972-1985. godine, Zadruga je imala 160 udruženih zemljoradnika, koji su imali ista prava kao i stalno zaposleni. U tom pogledu bila je vodeća Zadruga u Srbiji. Bio je to i početak obimne saradnje sa zemljoradnicima.
  Udruživanjem rada i sredstava iz kooperativnih odnosa sa 2.000 domaćinstava u periodu 1979-1990, Zadruga je otkupljivala 35.000 komada svinja, 22.000 prasadi, 2.000 komada utovljenih junadi, 300 vagona pšenice, jedan milion litara mleka, a isporučivano je kooperantima 250 vagona veštačkih đubriva. Do 1993. godine pri Zadruzi je uspešno radila štedno-kreditna služba, a od 1990. i sopstvena veterinarska služba. Nakon statusnog organizovanja po Zakonu o zadrugama od 1997. godine Zemljoradnička zadruga "Ratar" privrednu aktivnost realizuje u okviru proizvođačke saradnje sa deset sela Donje Resave koja joj gravitiraju, na gazdinstvima zemljoradnika i u okviru sopstvene proizvodnje u ratarstvu, stočarstvu i voćarstvu.
  Zemljoradnička zadruga Sedlare, jedan je od najvećih proizvođača mesa na području Šumadije i Pomoravlja. Među retkim zadrugama u Republici i u najtežim uslovima privređivanja nije prekidala proizvodnju. Zadruga je jedna od najboljih u Srbiji i njen doprinos razvoju poljoprivredne proizvodnje i razvoju zadrugarstva je izuzetan.
  Zahvaljujući odricanjima 50 danas stalno zaposlenih radnika, finansijsko poslovanje Zadruge neprekidno beleži dobre rezultate, a od osnivanja do danas žiro račun Zadruge nije bio u "blokadi".
  Zemljoradnička zadruga Sedlare ima farmu svinja kapaciteta 15.000 tovljenika godišnje, a proizvodi i 500 suprasnih nazimica za proizvodnju na gazdinstvima zemljoradnika i za matični zapat Zadruge. Ima farmu junadi kapaciteta 1.500 utovljenih grla, a sopstvena fabrika stočne hrane proizvodi 15.000 tona hraniva godišnje.
  Zadruga ima sopstveni mašinski park koji podmiruje vlastite potrebe. Posle vraćanja zemlje ranijim vlasnicima, Zadruga ima 50 hektara zemlje. Godišnje uzima pod zakup oko 100 hektara imanja zemljoradnika i tako obezbeđuje silažu za tov junadi. Uspešno poslovanje Zadruga ostvaruje zahvaljujući i saradnji sa srodnim poslovnim subjektima na teritoriji opštine Svilajnac, i tesnom saradnjom sa Skupštinom opštine Svilajnac.
  Saradnja na zavidnom nivou ostvaruje se i sa Zadružnim savezom Srbije, Regionalnom privrednom komorom u Kragujevcu, zatim Mlekarom "Mladost" u Kragujevcu (ova saradnja traje preko četiri decenije), "Juhorom" Jagodina, "Žitoproduktom" iz Kragujevca, Institutom za stočarstvo, Institutom za primenu nauke u poljoprivredi, Veterinarsko-specijalističkim institutom Jagodina, Poljoprivredno-veterinarskom školom u Svilajncu, Veterinarskom stanicom u Svilajncu, i drugima.

  NORVEŽANI POMAŽU POLJOPRIVREDNIKE U RESAVI - KREDIT ,,RATARU"
  Humanitarna organizacija ,,Jaren" iz Norveške, obezbedila je preko ZZ ,,Ratar" u Sedlaru, poljoprivrednicima beskamatni kredit u iznosu od 200.000 evra za nabavku rasne stoke, mehanizacije i semena.
  Posle razgovora sa Dobrivojem Budimirovićem predsednikom Opštine i posete ,,Rataru", predstavnici ,,Jarena" su saopštili da se beskamatni kredit daje poljoprivrednim proizvođačima na pet godina sa grejs periodom od godinu dana, za nabavku priplodnih junica, nazimica i ovaca, zatim za nabavku mehanizacije, repro i semenskog materijala. Prema rečima Miše Stajića, direktora ,,Ratara" jedine poljoprivredne organizacije u ovom kraju koja ni u najtežim uslovima privređivanja nije prekidala tov svinja i junadi na svojim farmama, ali koji na konkursu dobiju kredit sredstva vraćaju u novcu ili poljoprivrednim proizvodima, a realizacija ovog projekta trebalo bi da počne u aprilu.

Večernje novosti, 17. februar 2005 , novinar Gojko Zorić

  ZADRUGA U SEDLARU JEDINA U POMORAVLJU DECENIJAMA USPEŠNO RADI PUNI TOROVI ,,RATARA"
  Domaćinskim poslovanjem bez kredita države, farma ispunjava kvalitet mesa koji propisuje EU.
  Dok farme svinja i junadi takozvanog društvenog sektora u Resavi i Pomoravlju godinama avetinjski zvrje prazne, a objekti farmi propadaju, zemljoradnička zadruga u resavskom selu Sedlare, koja čuva stogodišnju tradiciju, u novije vreme nikada nije prekidala proizvodnju. Farma junadi kapaciteta 1.500 i svinja 15.500 tovljenika na godišnjem nivou, redovno su popunjene najmanje 70-80 odsto.
  Domaćinskim radom, bez podsticaja države i kredita, oslanjanjem na sopstvene izvore prihoda, zadruga u poslednjih nekoliko decenija nije imala gubitak u poslovanju.
  Juneće meso iz naše farme više od 90 odsto ispunjava kvalitet koji diktira EU i preko klanice u Čajetini, bez problema ide u izvoz. Sarađujemo sa još pet klanica, najviše sa jagodinskim ,,Juhorom" kome godinama prodajemo utovljene svinje, kaže Miodrag Stajić, direktor ,,Ratara".
  Pedesetak radnika ove ZZ, od tofa samo šest u Upravi, svi ,,domaći", godinama vezani za ovu firmu, disciplinovano i štedljivo uspevaju da izdvoje novac za otkup krupne stoke, prasića, mleka, kukuruza i ječma i da tu robu plate seljacima u roku od 15 do 20 dana.
  Pored farmi, tovimo svinje zajedno sa zadrugarima i kooperantima, a nakon što smo vratili ranijim vlasnicima oko 500, uzimamo u zakup 30-40 hektara zemlje radi obezbeđenja hrane za tov stoke, dodaje Stajić.
Radnici ,,Ratara" tako dokazuju, da i pored svih teškoća koje su ,,u tranziciji" zadesile zemljoradničke zadruge, može uspešno da se posluje. Kažu da bi mogli još i bolje kada bi novac za prodatu robu stizao redovnije. Ko, međutim, sme da proziva i ,,ljuti" poslovne partnere.
  Ugled koji su godinama sticali ne žele lako da prokockaju. Primera radi, sa mlekarom u Kragujevcu sarađuju oko četiri i po decenije, kao i sa ,,Juhorom" sa kojim rade decenijama.
OTKUP BIKOVA ,,RATAR" jedini u Resavi otkupljuje tovljene bikove. Nekim proizvođačima nije odgovarao rok isplate od 15-20 dana, pa su svoje tovljenike ,,poklonili" nakupcima-prevarantima, koji su ojadili tridesetak stočara za oko tri miliona dinara.
  ZAPARLOŽENE NJIVE, ZEMLJIŠTE koje ,,Ratar" uzima u zakup često je zaparloženo i godinama nije korišćeno.
  Događa se da kada ovakve parcele dovedemo u red, posle godinu dana vlasnik otkaže saradnju, kaže direktor Stajić.

Večernje novosti , 17. mart 2005, novinar Gojko Zorić

  ZADRUGARSTVO I OKO NJEGA - MOŽE I BEZ GUBITAKA
  Kada je posle drugog svetskog rata došlo, po raznim osnovama, do formiranja opštedruštvenog zemljišnog fonda u Sedlaru kod Svilajnca je formirano Poljoprivredno dobro ,,Ratar” sa oko 550 hektara ziratne zemlje. Transformacija zemljoradničkih zadruga pre par decenija doprinela je da se ,,Rataru” pripoji i seoska zemljoradnička zadruga i ,,Ratar” je nastavio da se bavi i poslom koji je obavljala i zadruga da opslužuje zemljoradnike iz deset okolnih sela, čime se i danas bavi.
  U proteklim decenijama ,,Ratar” je ostvarivao uzorne kooperativne odnose sa poljoprivrednicima, sarađivao sa naučnim ustanovama iz Beograda, Kragujevca, Zemun Polja, Jagodine, sa ,,Juhorom” i ,,Žitomlinom” iz Jagodine, mlekarom ,,Mladost” iz Kragujevca, klanicama...
  U ovom periodu ,,Ratar” je beležio uspehe pa je izgradio farme za stoku (1.500 bikova i 15.000 tovljenika), mešaonu za hiljadu vagona stoične hrane, na ekonomiji je gajio semensku pšenicu (200 hektara), kukuruz i suncokret (po 150 hektara), uljanu repicu (30 hektara) i na nešto manjim površinama šećernu repu, ječam i ovas.
U vreme ere čuvenog ,,Zelenog plana'' ova firma je mnogim poljoprivrednim proizvođačima pomogla da nabave traktore i druge poljoprivredne mašine, obezbeđivala im nabavku kvalitetnog semenskog materijala i veštačkog đubriva, a otkupljivala je od njih sve viškove poljoprivrednih proizvoda. Kao udruženi zemljoradnici, mnogi seljaci su preko ,,Ratara'' ostvarili penzije.
  Društvene prilike su se menjale pa je pre petnaestak godina došlo do vraćanja zemlje seljacima. ,,Ratar'' je tada ostao bez 500 hektara, ali je zato krenuo u drugom pravcu- počeo je da od seljaka uzima pod zakup napuštene i zaparložene parcele i pretvara ih u obradive površine i na njima proizvodi kabastu hranu za svoje farme.
  Danas ,,Ratar'' koristi svoje farme sa oko 70 do 80 odsto kapaciteta. Otkupljuje redovno od zemljoradnika telad, prasad, kukuruz, ječam, mleko i svoje obaveze izmiruje prema njima u rokovima od 15 do 20 dana. Trenutno ,,Ratar'' posredstvom Klanice u Čajetini (jednoj od retkih koje rade za naručioce iz Zapadne Evrope) plasira juneće meso na inostrano tržište, radi se o kvalitetnom mesu koje ispunjava 90 odsto uslova koje je propisala Evropska unija.
  Danas je retkost naći zadrugu koja se može pohvaliti da radi bez teškoća i da se poslednjih desetak godina nije suočila sa teškoćama. Zadruga ,,Ratar'' iz Sedlara je jedna od takvih. Istina, i ovde je bilo a i sada ima nekih poteškoća, ali se one dobrom poslovnom politikom prevazilaze.

Novi put, 23. mart 2005, novinar Rastko Živanoviić

Iz knjige Gojka Zorića ,,Vek govedarstva u Resavi'', objavljene marta 2005.

  Pored ostalih delatnosti, razvoju stočarstva u Resavi značajno je doprinosila Zemljoradnička zadruga u Sedlaru, jedna od najstarijih u Srbiji, osnovana 1898. godine. Ona je, posle udruživanja sa Poljoprivrednim preduzećem ,,Ratar'', 1979. godine dobila ovo ime.
  U periodu od 1979-1990. godine, između ostalog, ona je otkupljivala godišnje po 2.000 komada junadi za tov u sopstvenoj farmi kapaciteta 1.500 komada u turnusu.
  Na području naše zadruge kojoj je gravitiralo deset sela, pored ostalih grana, razvoju i unapređenju govedarstva poklanjala se velika pažnja. Bilo je više vrsnih odgajivača goveda simentalske rase, koji su izlagali svoja grla na brojnim izložbama. Među njima, najčešći učesnici Resavskog sajma bili su Milojević Milan, Milošević Mile, Predrag Dragović, Žarko Aleksić i Mirko Živojinović iz Sedlara, Periša Milošević iz Kupinovca, Srdan Stanojević i Dragoljub Jevremović iz Roćevca i drugi. U pretposlednjoj deceniji prošlog veka Zadruga u Sedlaru imala je 120 kooperanata sa radnim knjižicama, plus oko 800 udruženih i 3.000 kooperanata.
  Zadruga sa svojim kooperantima isporučivala je tržištu značajne količine mleka, a zanimljivo je da je sa Mlekarom ,,Mladost'' u Kragujevcu saradnja trajala neprekidno više od četiri decenije- svedoči Miodrag Stajić, direktor ,,Ratara''.
  Zadruga decenijama posluje pozitivno, čak i u najtežim uslovima rada, kada su brojne druge zadruge sličnog tipa obustavile rad, kao i posle vraćanja oko 500 hektara zemlje bivšim vlasnicima. Za obezbeđenje stočne hrane Zadruga danas uzima u zakup po 30-40 hektara imanja godišnje.
  Zadruga danas aktivno obavlja poslove kroz razne vidove saradnje sa zemljoradnicima na ovom području- otkup junadi, svinja i prasadi, otkup mleka i poljoprivrednih proizvoda, prodaja repromaterijala, obezbeđenje hemijskih sredstava.
  Farma godišnje utovi 15.000 komada svinja, a sa zadrugarima i kooperantima još oko 3-5.000 komada.''

Završena žetva pšenice na donjoresavskim poljima (jul 2005.)
HLEBA MANJE NEGO PROŠLE GODINE

  Zemljoradnička zadruga ,,Ratar’’ Sedlare na svom poslovnom području u deset naseljenih mesta proizvodi žitarice u okviru sopstvene proizvodnje i proizvodnje na individualnom sektoru. Te površine su iz godine u godinu uglavnom iste. Zaseje se oko hiljadu hektara, što pšenicom, ječmom, ovsom i tritikaleom. 90 odsto svih zasejanih površina je uglavnom pod pšenicom, ostale površine su pod ovim drugim kulturama koje isključivo služe za stočnu hranu, što znači da je pšenicom zasejano uvek oko 900 hektara. Ovogodišnju žetva praćena je lošim vremenom i ostalim nepovoljnim uslovima. Godina se ne može smatrati rodnom jer su prinosi ispod očekivanih i kreću se od 3,5 do 4 tone po hektaru. Ukoliko sagledamo uslove pod kojima je žetva obavljena, možemo slobodno tvrditi da je to jedna od slabijih godina za žetvu pšenice. Grad, olujno vreme i obilne kiše uticali su na kašnjenje žetve, što je uslovilo porast korova koji je prerastao pšenicu i sve više otežavao žetvu. Kiše su uticale i na smanjenje hlebnosti pšenice, na to da hektolitarska težina bude ispod normalne i očekivane, tako da slobodno možemo reći da će hleba biti manje nego u prošloj godini. Zatim, zbog kasne žetve pšenice na velikom broju parcela, ona se ne može upotrebiti za hlebno brašno, već isključivo kao stočna hrana- procenio je direktor ZZ ,,Ratar’’ Miodrag Stajić u razgovoru vođenom 28. jula 2005. i nastavio:
  Zadruga raspolaže potrebnom mehanizacijom za obavljanje žetve, kao i pratećom mehanizacijom- prikolicama, traktorima i kamionima, koja je u veoma dobrom stanju, tako da žetva teče bez većih poteškoća i traje najduže deset dana. Međutim, uslovi koje sam već pomenuo, uticali su na to da ona traje duže, ali ne duže od toliko radnih dana, odnosno dana kada se žetva mogla i obaviti. Žetva je završena oko 25. jula. Interesovanja za otkupom tržišnih viškova pšenice nema, pogotovu ne u našem kraju, to se obavlja stihijski i po ceni koja ne zadovoljava ili koja nije primerena troškovnom principu, odnosno uloženim sredstvima i ostvarenim prihodima od pšenice. Međutim, u našem kraju pšenica se ne seje zbog prinosa, zbog hleba, već uglavnom kao kultura koja rasterećuje druge obradive površine za sejanje kukuruza, krmnog bilja i povrtarskih kultura.
  O planovima za jesenju setvu, direktor Stajić kaže: Biće sigurno na nivou prošlogodišnjih, tako da neće biti podbačaja u površinama koje će biti zasejane pšenicom. Međutim, danas neznamo paritete, a ni cene buduće semenske pšenice, veštačkog đubriva, nafte i ostalih uslova koji će pratiti buduću proizvodnju. Svake godine ulazimo u proizvodnju pšenice bez plana, kao i u proizvodnju svih ostalih poljoprivrednih kultura, jer Vladi Republike Srbije, a niti bilo kome drugome, na osnovu njihovog ponašanja prema proizvođačima osnovnih životnih namirnica, nije stalo do proizvodnje.

V.S.