|
Osnovna škola "Branko
Radičević" osnovana je 1882. godine kao četvororazredna i tako radila do
1957. godine. U naredne četiri godine škola je prerasla u osmorazrednu i
postala matična škola za područna odeljenja u: Đurincu, Roćevcu,
Kupinovcu, Troponju, Roandi i Subotici.
Školu trenutno pohađa 335 učenika raspoređenih u dvadeset jedno
odeljenje. Matična škola od petog razreda prihvata učenike iz područnih
odeljenja čija je specifičnost četvororazrednost, postojanje
kombinovanih odeljenja i jedne nepodeljene škole u Roćevcu. U školi radi
51 radnik, od toga 28 radi u nastavi. Dominira mlad nastavnički kadar,
30 odsto radnika ima do 5 godina radnog staža.
Škola je dosta udaljena od gradskih kulturnih centara (biblioteka,
bioskop, pozorište). Ovaj nedostatak nadoknađuje se organizovanjem, u
samoj školi, brojnih pozorišnih predstava, bioskopskih projekcija,
gostovanjima raznih umetnika. Realizacija ovih aktivnosti moguća je
zahvaljujući prostranom holu koji se nalazi u centralnom delu školske
zgrade.
Hol služi još i kao izložbeni prostor učeničkih literarnih i likovnih
radova i etno-predmeta, kao i za razonodu učenika kojima na raspolaganju
stoje: televizor, muzički stub, šahovske table.
Škola posvećuje veliku pažnju očuvanju tradicije ovog kraja. U tu svrhu,
svake godine 21. januara, organizuje se Smotra folklora na kojoj učenici
predstavljaju narodne običaje svojih sela.
Veliki potencijal škole čini mlad nastavnički kadar koji je spreman da se
stručno usavršava i dodatno angažuje, kako u nastavnim tako i u
vannastavnim aktivnostima. Dobri kolegijalni odnosi i timski rad
omogućavaju uspešnu realizaciju postavljenih ciljeva i zadataka.
Kvalitetnom izvođenju nastave doprinose savremena didaktičko-metodička
sredstva (računari, grafoskopi, TV aparati...), adekvatan prostor i
kabinet informatike koji je na raspolaganju učenicima i nastavnicima.
Škola u svom radu može uvek da računa na materijalnu pomoć i podršku
roditelja, Mesne zajednice, Opštine. Ta saradnja ovog leta krunisana je
izgradnjom sportskih terena u matičnoj školi. Pored uređenih sportskih
terena, škola poseduje i solidno opremljenu fiskulturnu salu, što
omogućava učenicima da postižu zavidne rezultate na polju sporta.
Školska biblioteka pored obavezne školske lektire sadrži i skroman broj
drugih naslova koji učenicima stoje na raspolaganju.
Velike teškoće u radu škole predstavlja konstantno opadanje broja
učenika. Do ovog opadanja dolazi usled njihovog odlaska u inostranstvo i
u susednu gradsku školu koja pruža veći izbor stranih jezika. Slična
situacija je i sa nastavničkim kadrom, jer stalne promene u sastavu
otežavaju održavanje kvalitetne nastave. Određen broj dece polazi u
školu sa slabim poznavanjem srpskog jezika jer im je maternji jezik
vlaški, što predstavlja dodatnu poteškoću u radu. Na prevazilaženju
jezičke barijere mnogo pažnje i napora ulaže se u predškolskom periodu
(godinu dana pred polazak u školu) i kroz dopunsku nastavu u prvom
razredu. |
|
Tradicionalna prihrana divljači osnovaca u Sedlaru BRIGA O DIVLJAČI I PRIRODI
Đaci i nastavnici Osnovne škole ,,Branko Radičević" u Sedlaru,
predvođeni nastavnikom biologije Miroslavom Lukićem, u saradnji sa
ovdašnjim Lovačkim udruženjem ,,Fazan", tradicionalno, u hladnim zimskim
danima izlaze u okolne šume i prihranjuju divljač.
Kada u prirodi nema dovoljno hrane, obilaze šume u blizini škole u
kojima su lovci postavili hranilišta za prihranjivanje divljači.
Hranilišta su izrađena od drveta i pokrivena ter papirom, tako da ne
prokišnjavaju, niti propuštaju sneg i pružaju dobru zaštitu hrani koja u
njima može dugo da se zadrži.
,,Kad su zime oštre i kad napada sneg, učenici jednom nedeljno odnose
hranu u hranilišta. U okolini Sedlara ima mnogo divljači i događa se da
kada odnosimo hranu, iz hranilišta izlete fazani. Osim ovih ptica lepog
sjajnog perja, tu se okupljaju i jarebice zdepastog okruglog tela,
zečevi i pokoja srna", objašnjava nastavnik Lukić.
Reč je o tradicionalnoj akciji ove škole, sprovodi se poslednjih 20-ak
godina. Na taj način se kod dece razvija ljubav prema prirodi i
životinjama, osim toga vole i da izađu iz učionica i prošetaju šumom.
Inicijator akcije je nastavnik biologije Lukić.
,,Lovci sa kojima sarađujemo su, u stvari, bili naši učenici. Zauzvrat
nam donose ulovljenu divljač u školu i pomažu oko prepariranja. U našem
kabinetu biologije ima 10-ak različitih vrsta preparirane divljači:
divlja svinja, veverica, fazani, vrane, svrake, čak i jedan galeb.
Nedavno odstreljenog vuka nismo preparirali, možda ćemo uskoro zatražiti
od lovaca da nam i u tome pomognu", polušaljivo kaže Lukić.
Ovo je korisna akcija i za đake u pedagoškom smislu, i za divljač koja
je rasprostranjena u našem kraju, tako da bi i ostale škole trebalo da
slede primer sedlarske.
Što se tiče nastavnika Lukića, on će sa svojim đacima nastaviti da brine
o divljači dok ne ode u penziju, kako nam je rekao, i dodao da ima
naslednike koji su obećali da neće prekidati ovu tradiciju.
Vesna M. Stajić |
.jpg "sedlare_skola_2005 (1).jpg")
.jpg "sedlare_skola_2005 (2).jpg")
.jpg "sedlare_skola_2005 (3).jpg")
.jpg "sedlare_skola_2005 (4).jpg")
.jpg "SEDLARSKI MATURANTI U RESTORANU")
.jpg "sedlare_skola_2005 (5).jpg")
.jpg "sedlare_skola_2005 (6).jpg")
.jpg "sedlare_skola_2005 (7).jpg")
.jpg "sedlare_skola_2005 (8).jpg")
.jpg "SEDLARCI U NOVOM SADU NA POLJOPRIVREDNOM SAJMU 2005. - 1")
.jpg "skola_feb_2006 (101).jpg")
.jpg "skola_feb_2006 (102).jpg")
.jpg "skola_feb_2006 (103).jpg")
.jpg "skola_feb_2006 (104).jpg")
.jpg "skola_feb_2006 (105).jpg")
.jpg "skola_feb_2006 (106).jpg")
.jpg "skola_feb_2006 (107).jpg")
.jpg "skola_feb_2006 (108).jpg")
.jpg "skola_feb_2006 (109).jpg")
.jpg "skola_feb_2006 (110).jpg")
.jpg "skola_feb_2006 (111).jpg")
.jpg "skola_feb_2006 (112).jpg")
.jpg "skola_feb_2006 (113).jpg")
.jpg "skola_feb_2006 (114).jpg")
.jpg "skola_feb_2006 (115).jpg")