|
FUDBALSKI KLUB "MLADI BORAC" SEDLARE
Počeci fudbala u Sedlaru vezani su za ’20-e ili ’30-e godine XX veka.
Fudbal su najpre igrali Ljuba Simić, Draga Stevanović, Živan
Živanović, Gmitar Milovanović, Bogoljub Milošević, a doneli ga u
selo verovatno prvi Sedlarci koji su se bavili papudžijskim zanatom u
Nišu, braća Milutin i Ljubisav Milosavljević, Tole Milosavljević,
Tolić Bogdanović, Mihajlo Milošević, Radiša Stanković. U početku se
fudbal, s obzirom na to da igrališta nije bilo, igrao na sprudovima
pored Resave, po strnjikama i u porti, jer crkva tada još nije bila
izgrađena.
Prva utakmica odigrana je 1936. ili 1937. godine sa Brestovom na
nekom turniru u Medveđi. Aktivno se sa igranjem fudbala počelo po
završetku Drugog svetskog rata. 1946. godine grupa omladinaca otišla je
kod Milutina Antića, tadašnjeg predsednika Seoske opštine, i s obzirom
na to da se sadašnje igralište nalazilo na opštinskom imanju, dogovorili
su se da se tu podigne fudbalsko igralište. Klub, tj. tada nije bio klub
nego Seoski aktiv, nosio je ime Branka Protića. Branko Protić je
Sedlarac po majci, poznat kao Branko Kotin unuk. Brat Velja i on ubijeni
su u vreme Prvog svetskog rata. Branko je bio poznati fudbaler
,,Radničkog’’ iz Svilajnca i nosio nadimak Čvarak, te je zbog njega naš
Aktiv nazvan ,,Branko Protić’’. Njegova majka Mila Protić, zvana Mila
Kotina, dok je bila živa, nekoliko puta Aktivu je poklanjala fudbalsku
loptu. Grada Branković navodi: ,,Ona mi je lično pričala, da kada Bane
postigne gol u Svilajncu za ,,Radnički’’ i donesu ga kući, ona pomisli-
izlomio nogu...’’
Dakle, počeci igranja fudbala na igralištu bili su 1946. godine.
Prvenstvo tada nije održavano nego su igrani susreti sa okolnim selima,
u prrvom redu sa Grabovcem, Medveđom, Kušiljevom, Lukovicom, itd. 1952.
godine počelo je neko prvenstvo, ali, kao po običaju, izbijale su tuče i
to prvenstvo nije završeno. 1955. godine počinje iznova kao Resavska
liga i tada se klub zvao "Seljak" iz Sedlara. Po ugledu na
fudbalski klub iz Malih Pčelica kod Kragujevca. Prvo zvanično prvenstvo
koje je održano, sa svim registrovanim igračima, protokolom, fudbalskim
sudijama, počelo je u sezoni ujesen 1958. godine. Prvu utakmicu igrali
smo sa Crkvencem i ona je završena rezultatom 7:3 za Sedlare. Prvenstvo
je nastavljeno, bili smo u gornjem delu tabele, do 1961. kada smo ušli u
najviši rang takmičenja, u jednu tzv. sresku ligu. U njoj su bili
vrhunski klubovi iz svetozarevačkog sreza, izuzev ,,Jedinstva’’ iz
Paraćina i Jagodine koje je bilo u višem rangu takmičenja. Posle toga
igrali smo na raznim takmičenjima, nikada se nije odustajalo,
balansiralo se od okružne do opštinske lige.
Pre takmičenja 1958. godine, održana je Osnivačka skupština na kojoj je
doneta odluka da fudbalski klub nosi ime ,,Mladi borac’’. Igrom slučaja,
jer je golman pre toga bio na službi u Putincima u Sremu gde se njegov
tamošnji klub zvao ,,Mladi borac’’. Po tom klubu iz Putinaca naš FK
dobio je ime ,,Mladi borac’’.
Najveći uspeh FK postigao je 1960. godine, kada smo u takmičenju
za Kup maršala Tita ušli među četiri najbolje ekipe svetozarevačkog
sreza i u polufinalu smo u Sedlaru, posle teške borbe, izgubili od
,,Jedinstva’’ iz Paraćina sa 2:0. Tada je ,,Jedinstvo’’ bilo fudbalska
velesila jer su pre toga, u jednom prijateljskom takmičenju, pobedili
,,Crvenu zvezdu’’. Osim ovog uspeha, uspeh je bilo i pomenuto takmičenje
iz 1961. kada smo ušli u visoki rang takmičenja. Od 1962. do 1992/3. FK
je tavorio ili povremeno bljesnuo. Iz razloga što je 1967. godine veliki
broj fudbalera otišao na privremeni rad i boravak u inostranstvo. Ostale
su mlađe snage koje nisu mogle da opstanu u tom visokom rangu
takmičenja. Nasuprot nama, u ostalim selima, naročito oko Jagodine i
Paraćina, s obzirom na to da je u to vreme kod njih industrija bila jako
razvijena, ljudi nisu išli u inostranstvo tako da su kontinuirano imali
dobre fudbalere.
Nešto veće angažovanje oko fudbala osetilo se 1992. godine, međutim možda
je upravo činjenica što su dovođeni i plaćani fudbaleri sa strane dovela
do propasti sedlarskog fudbala. Tada smo bili uspešni, kretali smo se od
međuopštinske lige do okružne i do zone, pomoravske. Posle prve godine
ispali smo. 1998. i 1999. godine bili smo na drugom ili trećem mestu i
kada je zbog rata prekinuto prvenstvo, ponovo smo bili ubačeni u zonu,
možda i mimo naše volje, jer nismo imali te mogućnosti. Tu smo ostali
četiri godine i od tada je počeo pad sve do ove godine kada je klub
napustio takmičenje.
Grada Branković nastavlja priču: ,,,Mladi borac’ vrlo teško može
vaskrsnuti. U Sedlaru je jako izražena bela kuga. Rađa se mali broj
dece, drugi razlog je što ta deca vreme provode uz kompjutere i
televiziju i treći razlog je, što bi se možda među tom mladeži i našao
neko, ali niko nema volje da se stavi na čelo tog kluba. Trenutno u
Sedlaru ne vidim takvog čoveka. Potrebna su i novčana sredstva, tako da
niko ne ne želi da eventualno bude kompromitovan u tom poslu jer u
fudbalu ima i niskih udaraca, i prljave igre.’’
Grada kaže da je godinama bio sekretar, blagajnik, trener i
rukovodilac FK, čak ga neki prijatelji i danas zovu Herera po slavnom
treneru koji je vodio ,,Inter’’.
Objašnjava dalje: ,,Desi se, na primer, da se u godini rodi jedno ili dva
muška deteta, a da li će svi da igraju?! Ne mogu da se sakupe. A
dovoditi ponovo fudbalere sa strane ne bi imalo svrhe. Jedina mogućnost
je okupiti mlade iz dva ili tri sela, ali poznati smo po neslozi. Ipak,
možda je veći problem naći čoveka koji hoće da zagrize, jer svi smo mi
selektori, svi smo pametni. I u vezi novčanih sredstava je uvek neka
povika.’’
Za razvoj sedlarskog fudbala nazaslužnija su tri fudbalera: Predrag
Milošević zvani Dragan Sidžim, Petar Stanković poznat u Sedlaru
kao Pera Boletov i Sveta Milenković. To su verovatno
najbolji fudbaleri. Zatim, odlični fudbaleri bili su Živorad
Ljubisavljević- Žika Dulin, Života Radojković- Žika Kalmaz,
koji je mnogo rano napustio fudbal zbog povreda, neverovatna snaga i
znanje, pokojni Dragiša Milanović, koji je poginuo 1979. godine.
Valja pomenuti još mnogo njih. Od rukovodilaca (osim samog Grade)
trebalo bi pomenuti Boru Simića, Živorada Ljubisavljevića,
godinama je igrao a onda vodio klub kao trener, a onda su se smenjavali
na godinu-dve.
Sedlarac
Marko Popović je nevoratno volelo fudbal, sada igra za
,,Leotar’’ iz Trebinja. U petnaestoj je otišao u ,,Crvenu zvezdu’’ i u
njoj godinama igrao za kadete i omladince ,,Crvene zvezde’’. Odatle je
otišao u ,,Jedinstvo’’ iz Uba, Zvezdininu filijalu, a nakon toga u
,,Leotar’’ koji igra u Prvoj ligi Bosne i Hercegovine. Bio je i prvak
Bosne i Hercegovine i takmičio se u Ligi šampiona. I dalje je aktivan i
uspešan. Miloš Radojević, sin Slađanov, rođen 1986. godine,
godinama je igrao za kadete i omladince OFK Beograd, sada je na kaljenju
u BSK-u iz Beograda. I, takođe, u OFK Beograd igra Saša Nikodijević
kao omladinac, a u pionirima igra i njegov rođeni brat Slađan
Nikodijević.
Napisano zahvaljujući
informacijama Gradimira- Grade Brankovića |
|
ŠAHOVSKI KLUB "SEDLARE 2003" SEDLARE
Šahovski klub ,,Sedlare 2003’’ iz
Sedlara je najmlađi šahovski klub u svilajnačkoj opštini. U sastavu je
Opštinskog šahovskog saveza pored šahovskih klubova ,,Radnički’’ iz
Svilajnca, ,,Kušiljevo 2002’’, ,,Jedinstvo’’ iz Dublja, ,,Bobovo’’ iz
Bobova, ,,Sinđelić’’ iz Vojske i ,,Mladost’’ iz Gložana. Osnovan je
14. maja 2003. godine na dan Svetog proroka Jeremije u prostorijama
mesne zajednice, tako da sedlarski šahisti ovaj pravoslavni praznik
proslavlja kao krsnu slavu svog kluba.
Predsednik kluba Miodrag Rakić, poznatiji kao Rakac, ispričao je
simpatičnu priču o njegovom osnivanju: ,,Grupa smirenoumnih i mudrih
Sedlaraca koji su se bavili šahom, a da ja to nisam znao, došla je kod
mene i pozvala me da im pomognem u osnivanju šahovskog kluba. S obzirom
na to da šah nisam igrao nikada u životu, ni dan-danas neznam da igram
(možda kao jedini predsednik šahovskog kluba!), dugo sam razmišljao i
zaključio: -Zašto ti je, Rakac, uopšte potrebno da znaš da igraš šah?!
Zamisli kad bi jedan direktor morao i mogao da zna sve poslove svojih
referenata, službenika, majstora?!''
Tako je Rakac odlučio da osnuje klub, vodi ga i usmerava. Osnivačka
skupština bila je, kako je pomenuto već, u prostorijama sedlarske mesne
zajednice, klub je osnovan u prisustvu predsednika Opštinskog šahovskog
saveza Svilajnac i medija. Rakac je uz sebe imao tadašnjeg šefa mesne
kancelarije Predraga Stevanovića, koji je izabran za sekretara šahovskog
kluba i koji je obavio sve administrativne poslove- registrovani su
igrači, klub je dobio svoj PIB, matični broj, urađen je memorandum,
napravljen pečat kluba sa zaštitnim znakom- zmijom, s obzirom na to da
je osnovan na Svetog proroka Jeremiju, i onda su počinju takmičenja.
,,Mislim da je zanimljivo pomenuti da sam, takođe, možda jedini
predsednik šahovskog kluba koji je jedanaestog dana svog šefovanja
primio pehar za osvojeno prvo mesto svog kluba u opštini Svilajnac. U
međuvremenu, dok smo osnivali šahovski klub, moji peijatelji su se već
takmičili, što ja nisam znao, i onda se desi da danas osnujemo šahovski
klub, a posle nedelju dana dobijam poziv da budem na turniru u
Kušiljevu. Otišao sam, a ne poznajem šahovsku terminologiju, kad' oni
tamo: -Za osvojeno prvo mesto u opštini Svilajnac i ulazak u viši rang,
u Pomoravsku ligu, ,,Sedlare 2003’’ dobija pehar. Pozovu mene da primim
pehar. Ustanem zbunjen, okrenem se iza sebe, pogledam levo-desno i
upitam se šta da radim. Brzo se dosetim i pozovem kapitena našeg kluba i
kažem mu da izađe i primi pehar. On kaže: -Ne ja, nego ti, ti si
predsednik. Odgovorim: –Zamisli da predsednik FK ,,Crvena zvezda’’, koji
sedi na tribinama mora da siđe s tribina da primi pehar. Pa, to valjda
rade oni igrači koji su zaslužili! To je pozdravljeno gromoglasnim
aplauzom. Primili smo taj pehar što nam je dalo podstrek, s entuzijazmom
smo krenuli u nove pobede.''
Danas, posle dve godine svog postojanja, klub ima dve ekipe u svom
sastavu: A ekipu koja se takmiči na regionalnom nivou i koja je na
sredini tabele, a prošle godine je osnovan i drugi tim koji se takmiči
na nivou opštine i drugi-treći je na tabeli. Rakac duhovito kaže da ih
često moli da ne budu prvi, jer ako i oni uđu u viši rang, ko bi to
izdržavao kad’ ne raspolažu sredstvima. Od Opštinskog sportskog saveza
Svilajnac dobijaju neznatna sredstva.
S obzirom na to da je klub osnovan na dan Svetog proroka Jeremije, tog
dana slavi se krsna slava. Prošle godine slavljena je u parohijskom
domu, uz sponzorstvo sveštenika sedlarske crkve Slaviše Stokića, a ove
godine dobrotvor je bio direktor Osnovne škole ,,Branko Radičević’’ u
Sedlaru Miroslav Jovanović, koji je u tu svrhu ustupio prostorije škole
i salu i animirao đake da učestvuju na šahovskom turniru organizovanom
pre slavlja. Na slavama kluba uvek je prisutan i sveštenik svilajnačke
parohije, namesnik Dragoljub Dončić, veliki igrač šaha, koji im seče
slavski kolač.
Šahovski klub ima 22 registrovana člana i mnogo simpatizera, što
je bilo očito na ovogodišnjoj proslavi krsne slave. Rakac nastavlja:
,,Raduje me činjenica, što su, uz pomoć direktora ovdašnje škole,
animirana i deca, učenici, i to do četvrtog razreda, koji su došli na
simultanku, odigrali je i pokazali veliko interesovanje, čak i znanje.
Možda će upravo oni jednog dana postati vrhunski šahisti u našoj
sredini, i ne samo u Sedlaru u našem šahovskom klubu, nego i šire. Iz
tih razloga sam im, kada sam postao predsednik kluba, poklonio dva šaha
i impresionirala me je zamisao našeg direktora koji je te šahove
postavio u holu škole tako da đaci za vreme velikog odmora, na pauzama
između časova, ne idu napolje da se jure i puše, nego se otimaju ko će
da sedne i zauzme poziciju da bi odigrao nekoliko poteza.''
Članovi šahovskog kluba ne plaćaju članarinu, već klub kao registrovana
sportska organizacija, s obzirom na to da je šah sport, dobija određena
sredstva od Opštinskog sportskog saveza. No, ta sredstva nisu dovoljna.
Rakac ističe da je klub krajem prošle godine, od sekretara Sportskog
saveza opštine Milutina Lazarevića, kada je bilo izvesnih sredstava na
raspolaganju, dobio 8.000 dinara i da su ta sredstva iskorišćena da se
podmire neki troškovi. Dodaje da je reč o registraciji koja je
podrazumevala plaćanje određenih taksi Savezu, registraciju kod
privrednog suda, fotografisanje, izradu pečata, memoranduma, pozivnica,
itd, jer je klub pravno lice.
U klubu nema ženskih članova. Nema nijedne dame. Međutim, na turniru ovog
14. maja prisustvovalo je par devojčica (pored desetak dečaka), te će
verovatno ovih dana i te devojčice biti učlanjene u klub.
Što se planova tiče, predsednik Rakac ih vezuje za podmladak.
Registracija novih članova, animiranje šaha u ovoj sredini,
organizovanje škole šaha u saradnji sa Opštinskim šahovskim savezom u
Svilajncu. Završio je rečima: ,,Sve češće ćemo decu voditi sa sobom na
takmičenja...’’ |
.JPG)
.JPG)